Reč alhemija nastala je iz grčkog korena chyma, što znači livenje ili topljenje metala. Alhemija je takođe bila poznata i kao " teurgija " božansko ili veliko delo. Osnovni cilj alhemije u zapadnom svetu bio je da se stvori kamen mudrosti, koji obične metale pretvara u zlato. To zapravo i nije bio pravi kamen, već prah ili eliksir, baš kao što ni Sveti Gral nije samo predmet već i verski simbol. Otkrićem ovog kamena otvaraju se vrata znanja, prosvetljenja i izlečenja, jer ako već može da oplemeni proste metale, verovalo se da može i da leči, uspori ili čak preokrene proces starenja, a na duhovnom nivou obnovi vezu sa božanstvom koju je Adam izgubio prilikom izgona iz raja.Primarni cilj istočnjačke alhemije bio je da se napravi savršeni zlatni eliksir koji bi, kada se popije, donosio besmrtnost i omogućio korišćenje božanskog znanja u korist ljudi. Pored modernih podela na religije, filosofije i nauke teško je prihvatiti nešto što je sve do XVII veka bilo deo jedne velike mudrosti. Alhemičari ne samo što su bili preteče modernih hemičara i biologa već su bili vešti vidari i travari, a mnogi su posedovali značajna znanja o magiji. Upoznavanje sa magijom, astrologijom, simbolima i Kabalom bilo je sastavni deo obuke svakog šegrta. U alhemiji postoje tri kraljevstva - mineralno, biljno i životinjsko, i njima odgovaraju tri alhemičarska elementa: so, živa i sumpor. Ovi elementi, koji se pre odnose na koncepte i procese nego na stvarne supstance tog imena, predstavljali su telo, dušu i duh koji se bude i oplemenjuju kroz alhemičarske procese. Smatralo se da oni, jednom kad se pročiste i integrišu na pravi način, tvore kamen mudrosti ili kvintesenciju, peti i najvažniji element koji se dobija sjedinjavanjem ostala četiri. A ta četiri tradicionalna elementa - vatra, voda, vazduh i zemlja - takođe su od vitalne važnosti za ovaj proces i nalaze se u prima materia, ili prvom elementu koji je početna osnova za svaki alhemičarski proces. So se vezuje za zemlju, živa za vazduh i vodu a sumpor za vatru. Za veliko delo su ponekad potrebni meseci, godine ili čak decenije, a alhemičar treba da je čist u duši i na delu da bi mogao da se upusti u jedan takav poduhvat. On ili ona bi duhovno napredovali uporedo sa napretkom rada. Problem kod istraživanja i pisanja o alhemiji jeste u tome što je ona obavijena velom tajne, ne samo stoga što su muškarci i žene koji su pokušavali da pretvore proste metale u zlato smatrali političkom pretnjom, već su ujedno izazivali crkvu i osporavali postojeći sistem vrednosti.
